банер_странице

Разлика између жижне даљине, задње жижне даљине и растојања прирубнице

Дефиниције и разлике између жижне даљине сочива, задње жижне даљине и растојања прирубнице су следеће:

Разлика између жижне даљине, задње жижне даљине и растојања прирубнице

Жижна даљина:Жижна даљина је критични параметар у фотографији и оптици који се односи на растојање од оптичког центра објектива до равни снимања (тј. равни сензора камере), обично мерено у милиметрима. Ово мерење игра значајну улогу у одређивању перспективе и карактеристика снимања објектива. Објективи са различитим жижним даљинама задовољавају различите фотографске потребе и сценарије. На пример, објективи са кратким жижним даљинама, често називани широкоугаоним објективима, идеални су за снимање пространих сцена као што су архитектонске структуре или огромни пејзажи. Ови објективи пружају шире видно поље, омогућавајући фотографима да укључе више елемената у кадар. С друге стране, стандардне жижне даљине, као што је 50 мм, су свестране и добро прилагођене за фотографију опште намене. Оне блиско имитирају природно видно поље људског ока, што их чини одличним избором за портрете, уличну фотографију и свакодневне ситуације снимања. Насупрот томе, објективи са дугом жижном даљином, обично познати као телефото објективи, дизајнирани су за удаљене објекте. Ови објективи компресују перципирану удаљеност између објеката, што их чини савршеним за снимање дивљих животиња, спортских догађаја или било ког објекта који се налази далеко од фотографа.

Вреди напоменути да жижна даљина не утиче само на видно поље, већ и на дубину поља и дисторзију слике. Краће жижне даљине имају тенденцију да производе слике са већом дубином поља и минималном компресијом, док дуже жижне даљине резултирају мањом дубином поља и израженијим ефектима компресије. Разумевање ових карактеристика омогућава фотографима да изаберу одговарајући објектив за своју специфичну креативну визију.

Задња жижна даљина (ЗЖД): Задња жижна даљина, такође позната као задња жижна даљина, мери растојање од задње површине коначног елемента сочива до равни снимања (тј. равни сензора камере). Овај параметар је кључан у дизајну и перформансама сочива јер директно утиче на унутрашњу структуру и оптички квалитет сочива. У зависности од жижне даљине и намењене употребе сочива, задња жижна даљина може значајно да варира. На пример, широкоугаони објективи често имају краће задње жижне даљине због свог оптичког дизајна, који укључује савијање светлосних зрака под оштријим угловима како би се постигло шире видно поље. Насупрот томе, телефото објективима су потребне веће задње жижне даљине како би се прилагодили њиховим сложеним оптичким аранжманима, који укључују више елемената сочива како би се минимизирале аберације и осигурала оштрина у целом кадру.

Задња жижна даљина такође одређује физички простор доступан за постављање додатних компоненти унутар објектива, као што су дијафрагме, филтери или механизми за стабилизацију. Добро дизајниран објектив мора да уравнотежи задњу жижну даљину са другим факторима као што су тежина, величина и цена како би пружио оптималне перформансе. Штавише, задња жижна даљина игра кључну улогу у обезбеђивању компатибилности између објектива и тела фотоапарата, посебно када се користе специјализовани адаптери или додатна опрема.

ВЕЛИЧИНА СОЧИВА

Растојање прирубнице:Растојање прирубнице је још један битан параметар у фотографији који представља растојање од површине прирубнице на интерфејсу носача објектива (тј. контактне површине између објектива и тела камере) до равни сензора камере. Ово мерење је кључно за одржавање правилног поравнања између објектива и сензора слике, обезбеђујући прецизан фокус и оштрину на снимљеним сликама. У оквиру истог система носача, и тело камере и објектив деле идентично растојање прирубнице, што гарантује беспрекорну интеграцију и оптималне перформансе. Међутим, различити системи носача могу имати различите растојања прирубнице, што може створити изазове при покушају коришћења објектива дизајнираних за један систем на телу камере из другог система.

Модерни системи фотоапарата, посебно фотоапарати без огледала, често имају краће растојање између прирубница у поређењу са традиционалним DSLR фотоапаратима. Овај дизајн нуди неколико предности, укључујући могућност креирања мањих, лакших објектива и побољшане оптичке перформансе постављањем елемената објектива ближе сензору. Поред тога, фотоапарати без огледала са краћим растојањем између прирубница могу да приме објективе са већим растојањем између прирубница употребом адаптерских прстенова. Ови адаптери омогућавају фотографима да користе широк спектар старијих објектива, проширујући њихове креативне могућности и пружајући приступ јединственим оптичким карактеристикама које можда нису доступне код модерних објектива.

Разлике и везе међу њима:
Дефиниција и разлике у тачкама мерења: Сваки од ових параметара мери различиту удаљеност у вези са објективом и системом камере. Жижна даљина мери растојање од оптичког центра објектива до равни снимања, која представља примарну.


Време објаве: 21. април 2025.